Panonski Utd.
četvrtak, 20.05.2004.
I izdao je Djole...
novi album, a zove se Rani Mraz. Dobih ga neki dan na poklon od zene moje drage i tako, dobar je. Eh, sad bih ja kao trebao ovdje baciti par onako pravo dobrih recenica, da to bude neka solidna recenzija, malo kritike, malo hvale, i na kraju da zakljucim sa cetiri i pol zvjezdice, ali ne ide to tako, niti sam igdar Djoleta rangirao, stupnjevao ni grupirao. Nisam imao najbolju pjesmu, nisam imao samo jedan omiljeni stih i nisam mislio da on spada u onaj kos na kojem pise estrada.
Ne, to ne bira pamet, nego srce. Djole je za mene ono sto je za nekog Dalmatinca klapska pjesma, prsut i vino, more, ili sto je za nekog Istrijana supa, za ovdasnje zagorski bregi ili za dicnog Licana sokol. Kroz njegove stihove vidim ono sto sam ostavio, ono o cemu cesto pisem, sto me cini nostalgicnim, sto me raspekmezi, i ucini da pustim koju junacku niz lice, kad cujem da je od Opova do Bodjana jos dobrih Vojvodjana...
I tako, da pusim, sad bih zapalio, da pijem sad bih popio, da mogu sad bih se vratio sedamnaest unazad, jer " za mnom cika, za mnom potraga, a preda mnom put za Dovraga, bar da mi je fićok rakije, tu bi moglo da se sakrije....di je da je neka je...samo nek daleka je, da je duze trajalo ne bi valjalo.
Ko je ikada sa tvrdjave gledao Dunav silan i mracan, znat ce o cemu sada zborim i kakva je ovo recenzija. Teska, jer treba zatomiti osjecaje koji su tu pred vratima, cekaju spremni za napad, a Djole to cini s mjerom, polako i jednostavno, tek onako na trenutak da te vrati i docara, ono sto slusajuci ga upravo sad vidim umjesto ovih slova koja se s lakocom ispisuju na ekranu...e Djole Djole opet si ga vraski dobro slozio, i opet si mi donio bas ono sto sam i htio jer "tvoja je sreca samo tvoja stvar, al zato tvoja tuga...to je vec prica druga...to na moj racun ide!"
I evo ga tu jos jednom za sve nas, kantautor iz Novog Sada i Rani mraz...
